Dracula Untold (2014)

Poster za film "Dracula Untold"

Originalni naziv: Dracula Untold  

Žanr: akcija, horor, avantura, fantazija

Režija: Gary Shore 

Scenario: Matt Sazama, Burk Sharpless, Bram Stoker (knjiga)

Uloge: Luke Evans, Sarah Gadon,              

Muzika: Ramin Djawadi          

Jezik: engleski 

Trajanje: 92 min.

Budžet: 70.000 .000 $

Kao dečak, Vlad III Cepeš odveden je u Otomansko carstvo i vaspitavan je da postane turski vojnik. Nakon mnogo godina koje je proveo boreći se kao pripadnik turske vojske, Vlad se vratio u Transilvaniju da postane suprug i otac i da brine o svom narodu želeći da zaboravi dotadašnji život. Kada sultan Mehmed II, sa kojim je Vlad odrastao, preteći uništenjem zatraži hiljadu dečaka iz Transilvanije za svoje buduće vojnike, uključujući i Vladovog sina Ingerasa, Vlad odlazi u planine gde boravi demonsko biće sa kojim sklapa pakt: da bi zaštitio sina, sačuvao narod i sprečio prevlast Turske, upozoren da može da bude osuđen na večno prokletstvo, pristaje da se stavi pod okrilje mračnih sila kako bi se naoružao nadljudskom snagom...
I tako se rađa Drakula - mitsko stvorenje koje je već vekovima jedan među najvećim i najstrašnijim neprijateljima ljudskog roda. Ipak, "Dracula Untold" otkriva da se iza tog imena krije izuzetno hrabar i odlučan čovek, koji je nežan suprug, brižan otac i pravedan vladar, čiji preobražaj je zapravo čin žrtvovanja.
Kriza koja je zahvatila američku filmsku industriju u poslednjoj deceniji jasno se ogleda u sve češćim rimejkovima, adaptacijama i mnoštvu filmova sa oznakom "rise". Publiku je jako teško iznenaditi i još je teže ugoditi joj, a zvučni naslovi koji obećavaju otkrivanje do sada neispričanog o likovima iz legendi, mitova, epova i bajki svakako mogu da zainteresuju. Počelo je sa Grdanom i bilo je uspešno: neočekivano, originalno, suptilno i interesantno. Za razliku od Drakule.

"Dracula Untold"

U toku očekivane priče, odnosno objašnjenja zašto je Vlad postao Drakula, odigravaju se skokoviti prelazi, šetanje kroz žanrove (kojih je previše: akcija, avantura, epski film, fantastika i horor) je haotično, a poentiranje prebrzo, što sve zajedno sputava gledaoce da se bar delimično užive u radnju i likove i zbog čega je nastao instant film koji će ubrzo verovatno biti zaboravljen.
Kao da je postalo pravilo da se u ovakvim filmovima od glumaca ne očekuje previše: od svih koji igraju u „Drakuli”, jedino izvedba Čarlsa Densa (Master Vampire) potvrđuje i opravdava odabir Gerija Šora.
Ono što je zaista vredno pažnje je muzika (Ramin Djawadi), koja je odlično uklopljena u mračnu i zastrašujuću atmosferu.
O ovom filmu se svašta pričalo: da je antiislamski, politički nekorektan, kao i da je istorijski potpuno neistinit, o čemu je apsurdno govoriti. Nažalost, ispalo je da je "Dracula Untold", koji otkriva kako je i zbog čega nastalo čuveno mitsko biće, samo prosečan epski spektakl.

Autor: Milan

Trilogija „O veličanom samoubistvu” Džona Majkla Mekdone

"The Glorified Suicide Trilogy", kroz priče o tri različita karaktera, koje igra sjajni Brendan Glison, govori o društvu i ljudima i istražuje temu mučeničke smrti, odnosno žrtvovanja. Mlađi brat pisca, scenariste i reditelja Martina Mekdone (U Brižu, 2008, Sedam psihopata, 2012), Džon Majkl Mekdona je, tragajući za optimizmom i verom u čovečanstvo, svoju trilogiju započeo filmom „Čuvar zakona” (The Guard, 2011) prikazujući neodgovornog i neefikasnog policajca Gerija Bojla pred kojim je, iako on to ne zna, težak zadatak, a koji instruira svedoke saobraćajne nesreće i prevrće džepove žrtava ne bi li našao drogu koju prisvaja i govori što mu je na umu bez ideje da nekog povredi, ali apsolutno ne razmišljajući kakvu reakciju može da izazove. Nastavak „Golgota” (Calvary, 2014) je priča o svešteniku koji pokušava da prihvati i razume svoje parohijane - predstavnike, verovatno, najlošijih pripadnika čovečanstva od kojih mu je jedan, tokom ispovesti, zapretio smrću. I prvi i drugi deo imaju za junake ljude koji hrabro koračaju u susret svojoj sudbini. Poslednji deo, za koji reditelj kaže da bi trebalo da bude gotov 2015. godine i da je „spoj, mešavina filmova The Guard and Calvary” i „završni udarac zadat društvu”, pod nazivom „Sakati će ući prvi” (The Lame Shall Enter First), jeste ispovest paraplegičara mizantropa.

"The Guard" (2011)

„Čuvar zakona” je snimljen u Golveju (Irska), odakle je otac reditelja, „Golgota” u Slajgu (Irska) - čiju je fascinantnu prirodu ovekovečio Leri Smit (Bronson, The Guard, Only God Forgives) - odakle mu je majka, a „Sakati će ući prvi” se snima u Londonu odakle je sam reditelj, što su autobiografski detalji u trilogiji, kako kaže pisac i reditelj Džon Majkl Mekdona.
Tokom snimanja filma "The Guard", Glison i Mekdona su razgovarali o tome koliko je užasno što odeća, odnosno uniforma odaje profesiju koju je većina sklona da osudi i kako se nositi sa tim i tako se rodila ideja o nastavku. Za Mekdonu je početna tačka za snimanje „Golgote” bilo stvaranje i oblikovanje lika istinski dobrog, plemenitog čoveka, a tek zatim osmišljavanje zanimljivog zapleta. Tako je rešio da dobrog sveštenika okruži najgorim mogućim karakterima sa kojima će morati da se nosi, na šta zapravo i upućuje naslov filma čije je figurativno značenje (pored religijskog, koje se odnosi na put Isusa Hrista do Golgote gde će biti raspet) duge i velike muke, ispaštanje, trpljenje. Na taj način, on je postavio antitezu irskim i britanskim filmovima, za koje smatra da nemaju širinu jer se bave isključivo prikazivanjem onoga što je loše u ljudskoj prirodi.

"Calvary" (2014)

"The Guard" i "Calvary" su doživeli svetski uspeh: za „Čuvara zakona” Mekdona je nagrađen na Berlinskom internacionalnom filmskom festivalu 2011. godine (Best, Debut Film - Honorable Mention), na Festivalu britanskog filma u Dinaru 2011. godine (Audience Award, Coup de Coeur, Kodak Award for Best Cinematography - Larry Smith), na Sarajevskom filmskom festivalu 2011. godine (Audience Award for Best Feature Film) i dobio je „Piter Selers” nagradu za komediju (Evening Standard British Film Awards, 2012), a na Irskim filmskim i televizijskim nagradama 2012. film je nagrađen za najbolji scenario i najbolju žensku sporednu ulogu (Fionnula Flanagan). Brendan Glison je osvojio nagradu kao najbolji glumac (Valladolid International Film Festival, 2011), a Don Čedl za izvanrednu sporednu ulogu (Black Reel Awards, 2012).

„Golgota”, koja se daje i u pozorištu, mu je donela Prize of the Ecumenical Jury (Berlin International Film Festival, 2014), Mekdona je dobio nagradu kao najbolji reditelj, a Brendan Glison za glavnu ulogu, film je proglašen za najbolji, kao i scenario (IFTA Award, Irish Film and Television Awards, 2014), i Mekdona je nagrađen kao reditelj na Transilvanijskom internacionalnom filmskom festivalu (FIPRESCI Prize, 2014). 

Dakle, nakon narednika Bojla koji ne ume da se uklopi i oca Džejmsa koji pokušava da pomogne čovečanstvu, poslednji deo Trilogije će biti priča o čoveku koji prezire druge, ali koji takođe pokušava da se izbori sa suprotstavljenim silama jačim od sebe i to, kako sugeriše Mekdona, treba da bude zaključak.

Autor: Ljubiteljka Filmova

Enemy (2013)

Poster za film "Enemy"

Originalni naziv: Enemy
Žanr: drama, misterija, triler

Režija: Denis Villeneuve 

Scenario: Javier Gullón,  José Saramago (knjiga) 

Uloge: Jake Gyllenhaal, Mélanie Laurent, Isabella Rossellini  
Muzika: Danny Bensi, Saunder Jurriaans           

Jezik: engleski 

Trajanje: 90 min. 

Nagrade: Genie Awards 2014

Zasnovan na romanu „Dvojnik” Žozea Saramaga (16. 11. 1922 - 18. 6. 2010, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998. godine), "Enemy" podseća na redosled koji nalaže da se prvo čita knjiga, a tek onda da se gleda ostvarenje nastalo na osnovu nje.
Tokom neobaveznog razgovora, Adamu, profesoru istorije, kolega preporučuje film. Adam prihvata predlog i u jednoj sceni, na sopstveno iznenadjenje, primećuje glumca koji neverovatno liči na njega. Ubrzo shvativši da ima dvojnika, inače konfuzan, Adam postaje paranoičan…
Odličnom režijom, fantastičnom kamerom i dobrom muzikom, stvorena je atmosfera u kojoj svaki kadar odiše napetošću sličnoj onoj koju su kreirali majstori režije Dejvid Linč i Dejvid Finčer. Međutim, gledaocu je ostavljen preširok prostor za razmišljanje. Denis Vilnev ("Incendies", 2010) pripoveda na način koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ali ovog puta ne okončava svoju priču jasno objasnivši o čemu je zapravo govorio. Ali upravo zbog toga, ovaj film nagoni na istraživanje, analiziranje i diskurs.

Autor: Milan

The Zero Theorem (2013)

Poster za film "The Zero Theorem"

Originalni naziv: The Zero Theorem 

Žanr: fantazija, fantastika, drama

Režija: Terry Gilliam 

Scenario: Pat Rushin 

Uloge: Christoph Waltz, Mélanie Thierry, Tilda Swinton, Matt Damon...           

Muzika: George Fenton           

Jezik: engleski 

Trajanje: 107 min. 

Nagrade: Venice Film Festival 2013

„Nulta teorema” je priča o introvertnom matematičkom geniju koji pokušava da odgovori na večito pitanje o smislu postojanja.

Ostavši dosledan svom stilu, na opšte oduševljenje publike, Teri Gilijam je snimio još jedan film o besmislu vremena koje dolazi. I pored grotesknih likova, neobičnih kostima, raskošne retro scenografije i ozbiljne teme ispričane na komičan način - što umetničko stvaralaštvo ovog filmskog maga čini autentičnim, „Nulta teorema” je ispod kvaliteta njegovih ranijih radova, filmskih klasika poput “Twelve Monkeys”, “Brasil”, “Monty Python and the Holy Grail”, “The Meaning of Life”.
Iako se dešava u bliskoj budućnosti, tema ovog filma je i tema današnjice, zbog čega su i vanvremenska metafizička pitanja postavljena u futurističkom društvu očigledno stvar izbora reditelja, a ne nužnosti - "The Zero Theorem" je trebalo da ukaže na probleme koje će imati buduće generacije, a oni su već sada prisutni.

"The Zero Theorem"

Iako ga karakteriše bogat, ali ne i sadržajan scenario, pun neinventivne simbolike i detalja, film bi mogao da se svede na početak, sredinu i kraj a da mu ništa ne nedostaje.
Scenografija je fantastična. Jarkim bojama usklađenim sa opštim raspoloženjem stvorena je snažna simbolička predstava, koja ističe stanje u kom se duštvo nalazi. Kostimi Karla Podžolija u potpunosti se uklapaju u atmosferu filma.
Od glumačke ekipe briljira dvostruki oskarovac Kristof Valc, zapaženu rolu ima i Melani Tijeri, a Met Dejmon i Tilda Svinton su, gotovo neprimećeni, samo prošetali kroz neke kadrove.
Ostaje nada da je “The Zero Theorem” usputna stanica filmskog genija do njegovog dugo najavljivanog “The Man Who Killed Don Quixote”.

Autor: Milan

Sin City: A Dame to Kill For (2014)

Poster za film "Sin City: A Dame to Kill For"

Originalni naziv: Sin City: A Dame to Kill For 

Žanr: triler, krimi

Režija: Robert Rodriguez, Frank Miller 

Scenario:  Frank Miller 

Uloge: Eva Green, Mickey Rourke, Josh Brolin, Joseph Gordon-Levitt...            

Muzika: Robert Rodriguez, Carl Thiel          

Jezik: engleski 

Trajanje: 102 min.

Nastavak „Grada greha” snimljenog 2005. godine čine četiri priče koje dopunjuju i zaokružuju prvi film. "The Long, Bad Night" i "Nancy's Last Dance", Frenk Miler je napisao specijalno za film, dok su "Just Another Saturday Night" i "A Dame to Kill For" zasnovane na pričama iz njegovih strip-serija.

Od glumačke ekipe iz prvog dela, saradnju sa Rodrigezom i Milerom nastavili su Dzesika Alba, Miki Rurk, Rosario Doson i Brus Vilis. Dvajta sada tumači Džoš Brolin, a 2005. ga je igrao Klajv Oven. Tu je i Eva Grin, koja je ove godine već drugi put Milerova fatalna žena ("300: Rise of an Empire"). Ekipi su se pridružili Rej Liota i Džozef Gordon Levit. Svi su podjednako dobri u svojim ulogama.

"Sin City: A Dame to Kill For"

I ovim filmom, bez obzira što to radi na već viđen način, Robert Rodrigez unosi život u strip, u čijem znaku je sve: način pripovedanja, jednostavni dijalozi u jednostavnim zapletima, naglo smenjivanje scena, kao i brutalne akcione scene prepune krvi. Sve četiri priče od kojih se film sastoji su odlično „upakovane” i zahvaljujući tome dobijena je sjajna vizuelna predstava, koja je suština ovog neonoar filma.
Kada je 2005. godine prikazan na Kanskom festivalu, „Grad greha” je bio veliko iznenađenje zbog primene CGI tehnologije. Upravo zbog toga što u njegovom nastavku nema, očigledno očekivanog, ničeg novog, "Sin City: A Dame to Kill For" je loše prošao kod kritičara. Uprkos tome, ne treba da bude drugačiji jer je dobar takav kakav jeste - stilizovan Milerov strip na filmskom platnu.

Autor: Milan

The Death of Mr. Lazarescu (2005)

Poster za film "The Death of Mr. Lazarescu"

Originalni naziv: Moartea domnului Lazarescu 

Žanr: drama

Režija: Cristi Puiu 

Scenario: Cristi Puiu, Razvan Radulescu 

Uloge: Ion Fiscuteanu, Luminita Gheorghiu...              

Muzika: Andreea Paduraru           

Jezik: rumunski 

Trajanje: 150 min.

Nagrade: Chicago International Film Festival 2005, Copenhagen International Fstival 2005, Cannes Film Festival 2005, Bratislava International Film Festival 2005...

Razvoj rumunske kinematografije zaustavljen je nakon pada diktature Nikolaja Čaušeskua. Medjutim, upravo u vremenima političkih prevrata i tranzicionih kriza, javljaju se imena i grupe koje kroz umetnost izražavaju kritiku postojećeg sistema. Zahvaljujući novom talasu, nakon decenije stagnacije, rumunsko filmsko stvaralaštvo doživljava preporod. Jedno za drugim, niču rediteljska imena poput Radu Munteana, Kristijana Munđua, Kristijana Nemeskua. Među njima je i Kristi Puju, autor jednog od najznačajnijih ostvarenja pripadnika rumunskog novog talasa - filma "Smrt gospodina Lazareskua".
Naime, sredovečni inženjer Lazaresku Dante Remus, osobenjak, udovac koji živi sam sa dve mačke, u toku večeri poziva Hitnu pomoć zbog zdravstvenih problema. On se obraća i komšijama, ali ga oni ne shvataju ozbiljno. Međutim, kako vreme prolazi, uviđaju da su pogrešili...
Ovom socijalnom hiperrealističkom dramom, u kojoj je prikazano funkcionisanje zdravstvenog sistema, reditelj govori o direktnim posledicama tranzicije na društvo u celini - o krizi poretka, koja se ogleda u administrativnom haosu i komplikovanoj proceduri, etičkoj nedoslednosti i nepotizmu nauštrb profesionalizma, a posebno u dehumanizovanim međuljudskim odnosima. Nizom naizgled komičnih situacija prožetih snažnom dozom cinizma i ironije, scenarista je naglasio ozbiljnost stanja u kom je društvo. "Smrt gospodina Lazareskua" jeste kritika na posredan način - kroz predstavljanje jednog događaja i postupaka onih koji su u njemu učestvovali.

"The Death of Mr. Lazarescu"

Počev od scenarija koji opisuje jedan realan događaj, uključujući duže kadrove snimljene kamerom iz ruke, u ovom filmu je većina onoga po čemu je rumunski filmski talas prepoznatljiv. Za to su zaslužni reditelj Kristi Puju (dobitnik Zlatnog medveda za kratki film “Cigarettes and Coffee”, 2004) i scenarista Razvan Radulesku, poznat po ostvarenjima koja su obeležila rumunski film novog milenijuma ("4 luni, 3 saptamâni si 2 zile"”, 2007; "Boogie", 2008; "Marti, dupa craciun", 2010; "Pozitia copilului", 2013).
Od glumačke ekipe, u kojoj je većina ovenčana nagradama na prestižnim festivalima, izdvaja se, nažalost pokojni, briljantni Ion Fiscuteanu, višestruko nagrađivan za interpretaciju gospodina Lazareskua. Tu je i odlična Luminita Gheorghiu, čuvena po ulozi Kornelije u filmu “Pozicija deteta”, kao i Mimi Branescu, nagrađivan za filmove "Boogie" i “Marti , dupa craciun”.
Film "Moartea domnului Lazarescu" je važan i kao prikaz posledica tranzicije u društvima istočne Evrope s kraja dvadesetog i s početka dvadeset prvog veka.

Autor: Milan

Locke (2013)

Poster za film "Locke"

Originalni naziv: Locke 

Žanr: drama

Režija: Steven Knight 

Scenario: Steven Knight 

Uloge: Tom Hardy              

Muzika: Dickon Hinchliffe           

Jezik: engleski 

Trajanje: 85 min. 

Nagrade: British Independent Film Awards 2013

Dok vozi kroz noć, uspešni građevinski inženjer i porodičan čovek Ajvan Lok, sve vreme na vezi sa ostatkom sveta preko telefona, nakon preuranjenog ali očekivanog poziva nastoji da održi brak, završi ugovoren posao i ne ponovi grešku svog oca...
Film je karakterističan po tome što se radnja odvija na jednom mestu - u automobilu, na putu glavnog junaka od Birmingema do Londona, kao i po tome što je Tom Hardi glavni i jedini glumac. U poslednje vreme to nije redak slučaj: "All is Lost" (2013) sa Robetom Redfordom i "Buried" (2010) sa Rajanom Rejnoldsom u glavnim ulogama takođe su primeri "žanra" jedan glumac - jedno mesto.

"Locke"

Pre svega, u filmu "Locke" ističe se izvedba Toma Hardija. Zahvaljujući i više nego ubedljivoj glumi, Hardi postepeno otkriva ko je Ajvan Lok - glavni lik kojeg igra, sa kojim gledalac apsolutno saoseća. Medjutim, Hardi nije jedini zaslužan za nesporni kvalitet ovog filma. U ograničenim uslovima - kada se radnja odvija na jednom mestu, pored glume, scenario je od suštinske važnosti. Stiven Najt, koji je napisao scenario i režirao ovaj film, pripoveda lagano, razvijajući priču u sve zanimljiviju i napetiju, čemu doprinose dobro osmišljeni monolozi i dijalozi, koje interpretiraju i Olivija Kolman ("Tyrannosaur", 2011), Rut Vilson ("Lonley Ranger", 2013), Endrju Skot ("Saving Private Ryan", 1998), čiji glasovi se čuju tokom filma.
Kadrovima iz različitih uglova kamera je iskorišćena na najbolji mogući način. Montaža je, uz nenametljivu muziku i tamne tonove boja ritmično "narušavane" periodičnim žutim uličnim osvetljenjem, omogućila dinamiku kakva se u ovakvim okolnostima retko sreće.
Sjajni scenario i režija i zadivljujuća gluma Toma Hardija čine da ovaj film zaokuplja pažnju i da se gleda u jednom dahu. 

Autor: Milan

The Grand Budapest Hotel (2014)

Poster za film "The Grand Budapest Hotel"

Originalni naziv: The Grand Budapest Hotel  

Žanr: komedija

Režija: Wes Anderson 

Scenario:Wes Anderson, Stefan Zweig, Hugo Guinness 

Uloge: Ralph Fiennes, F. Murray Abraham, Adrien Brody, Tilda Swinton...              

Muzika: Alexandre Desplat           

Jezik: engleski 

Trajanje: 100 min. 

Nagrade: Berlin International Film Festival 2014...

Radnja ove hronološki nelinearne priče dogadja se tridesetih godina izmedju dva rata. U središtu zbivanja nalazi se konsijerž Gustav koji zajedno sa svojim potrčkom Zerom upada u nevolje kada mu jedna od bogatih gošći testamentom ostavi umetničku sliku neprocenjive vrednosti.
Ves Anderson je svoju karijeru gradio na filmovima snimljenim prema zanimljivim scenarijima i dijalozima unutar njih, a najviše na grotesknim likovima i specifičnom humoru. Isti je slučaj i sa ovim, po rečima nekih kritičara, njegovim najboljim filmom, za koji je napisao i scenario inspirisan knjigom koju je napisao Stefan Zweig.

"The Grand Budapest Hotel"

Ovaj film, bez obzira što u osnovi ima jednostavnu priču, zahteva jaku koncentraciju, naročito zbog brzine pripovedanja i dijaloga, ali i detalja kojih je mnoštvo u svakom kadru. Vizuelna nota, stvorena nijansama intenzivnih boja je fantastična. Kadrovi su različitog formata i u potpunom su skladu sa vremenskim periodima tokom priče.
Dobrim scenariom, montažom, kretanjem kamere i odličnom muzikom, koju je komponovao Aleksandar Desplat, tokom filma se održava konstantna dinamika.
U filmu igraju pripadnici holivudskog i evropskog glumačkog krema: Tilda Swinton, Jude Law, Adrien Brody, Mathieu Amalric, Tom Wilkinson, Harvey Keitel, Bill Murray, ali se ističu Ralph Fiennes i Willem Dafoe.
Objektivno, ovaj film teško da ima nedostataka. Radi se samo o tome da li neko voli ili ne način na koji Ves Anderson to radi.

Autor: Milan

Maleficent (2014)

Poster za film "Maleficent"

Originalni naziv: Maleficent 

Žanr: avantura, fantazija

Režija: Robert Stromberg  

Scenario:  Linda Woolverton, Charles Perrault (bajka "Uspavana lepotica")...

Uloge: Angelina Jolie, Lesley Manville, Imelda Staunton, Juno Temple...            

Muzika: James Newton Howard           

Jezik: engleski 

Trajanje: 97 min.

Budžet: 180.000.000 $ 

Nagrade: Golden Trailer Awards 2014

Inspiracija za ovaj film je “Uspavana lepotica” Šarla Peroa, odnosno bajka o Trnovoj Ružici braće Grim, kao i filmovi i crtaći o Trnovoj Ružici. U ovoj, dopunjenoj i izmenjenoj verziji, glavni lik je vila Grdana, odnosno Maleficent, koju tumači Anđelina Džoli.
Po legendarnim motivima, Linda Vulverton je napisala scenario za bajku koja nije namenjena samo deci. Suština filma je u izmenjenom karakteru glavnog lika i objašnjenju zašto je Grdana postala zla, čime je na najlepši mogući način poslata poruka da je odgovor na ljubav upravo ljubav, kao i da naneta bol izaziva mržnju.

"Maleficent"

Za odličnu naraciju zaslužna je Dženet Mektir, publici poznata po filmovima “Albert Nobbs” (2011) i “The Woman in Black” (2012).
S obzirom da je film režirao majstor vizuelnih efekata Robert Stronberg, dobitnik dva “Oskara”, ne čudi vizuelna lepota filma i uspeh njegovog rediteljskog prvenca. Specijalni efekti su savršeni, naročito tokom epske bitke izmedju dva Kraljevstva.
Andjelina Džoli u ulozi vile veoma uspešno predstavlja dva potpuno različita karaktera. U ulogama dobrih vila izdvajaju se Imelda Stonton (“Vera Drake”, 2004), kao i Lesli Melvil, miljenica reditelja Majka Lija (“Secrets and Lies”, 1996).
Ovaj film je potvrda da je menjanje bajki uz koje su odrasle mnoge generacije moguće.

Autor: Milan

The Artist and the Model (2012)

Poster za film "The Artist and the Model"

Originalni naziv: El artista y la modelo 

Žanr: drama

Režija: Fernando Trueba 

Scenario: Fernando Trueba, Jean-Claude Carrière 

Uloge: Jean Rochefort, Aida Folch, Claudia Cardinale           
Jezik: francuski 

Trajanje: 105 min. 

Nagrade: San Sebastián International Film Festival 2012

Za vreme Drugog svetskog rata, na glavnom trgu u jednom francuskom selu, Lea, supruga poznatog vajara Marka Krosa, primećuje lepu i mladu Merse, izbeglicu, koja je u Francusku prebegla nakon Španskog gradjanskog rata. Ona u njoj prepoznaje savršeni model za svog muža. Ubrzo dovodi Merse u njihovu kuću i u dogovoru sa mužem nudi joj da za hranu, garderobu, novac i smeštaj pozira umetniku…
U priči o lepoti koja je svuda oko nas - u prirodi, a pogotovo u ženskom telu, ali pre svega u oku posmatrača, glavna dva lika su generacijski udaljeni i potiču iz različitog društvenog okruženja - Merse je neobrazovana i neotesana, a Mark je rafiniran, osobenjak okrenut prirodi i umetnosti. Ipak, među njima se, dok Merse pozira a Mark skicira, slika i modeluje, veoma polako razvijaju bliskost i međusobno poverenje i poštovanje. Izuzetno je dirljiva scena, a verovatno i najlepši dijalog u filmu, kada joj, naišavši na jednu skicu Rembranta koju joj analizira, tumači umetnost i uči je da posmatra svet oko sebe, dok ona upija svaku njegovu reč i trudi se da mu bude dostojna sagovornica. Na samom kraju Mark priča Merse o Tvorcu i dokazima da On postoji, i o potrebi za, prema njegovim rečima, „konsultovanjem sa prirodom", govoreći joj zapravo o odnosu umetnika prema modelu. Iako gledaocima to nije izričito stavljeno do znanja - zbog toga što se ovaj film ne bavi relacijama ostalih aktera - i odnos supružnika je ovde poseban: oni se retko susreću, ali kroz način na koji komuniciraju može da se oseti beskrajno poverenje koje među njima vlada, kao i da se neobično vole i poštuju. Lea, koja je nekada bila Markov model i čijim je telom bio oduševljen, želi da ga usreći pokušavajući da razbudi usnulog, umornog umetnika u njemu i tako doprinese i zajedničkoj sreći. Upravo zbog toga mu je i dovela Merse.

"The Artist and the Model"

Zahvaljujući kameri Daniela Vilara, u filmu “The Artist and The Model”, snimljenom u crno-beloj tehnici, ono što se najviše izdvaja jeste odlična fotografija, kojoj nijanse svetlosti i senke daju umetničku notu. Kadrovi su fantastični, počev od detalja Merseinog tela, pa sve do totala - prikaza sela u kojem vajar živi.
U ulozi vajara Marka Krosa je odlični Jean Rochefort (“The Hairdresser's Husband”, 1990), a njegovu suprugu igra i dalje lepa Claudia Cardinale (“Once Upon a Time in the West”, 1968). Aida Folch, kao model Merse, jedino nudi golo telo, koje je, bez sumnje, veoma lepo prikazano.
O tome da li je nešto privlačno i vredno pažnje svakako odlučuje onaj koji posmatra. Tako je i sa „Umetnikom i modelom”: od onih koji ga budu gledali zavisi da li će im se svideti ono što prikazuje ovaj film Fernanda Truebe (“Belle Epoque”, 1992), koji je posvetio svom bratu vajaru Maksimu Truebi i prijatelju Pjeru Gameu, inženjeru zvuka.

Autor: Ljubiteljka Filmova

Divergent (2014)

Poster za film "Divergent"

Originalni naziv: Divergent 

Žanr: akcija, fantastika, avantura

Režija: Neil Burger 

Scenario: Evan Daugherty, Vanessa Taylor, Veronica Roth (knjiga) 

Uloge: Shailene Woodley, Theo James, Ashley Judd, Kate Winslet            

Muzika: Junkie XL           

Jezik: engleski 

Trajanje: 139 min.

Budžet: 85.000.000 $ 

Nagrade: MTV Movie Awards 2014, Teen Choice Awards 2014

“Divergent” je prvi od tri filma istoimene književne trilogije spisateljice Veronike Rot, za koji su scenario napisali Vanesa Tejlor i Evan Dorti.
Nakon velikog rata u razorenom Čikagu, stanovništvo je podeljeno na frakcije radi uspostavljanja trajnog mira. Vlast želi da ostvari potpunu kontrolu, a "Drugačiji", koji mogu da ugroze poredak svojom pobunjeničkom prirodom, predstavljaju smetnju...
Ovaj film je naučno-fantastična avantura o postapokaliptičnom društvu u kojem pojedince opasne po funkcionisanje sistema eliminišu. To su “Drugačiji” koji predstavljaju pretnju zbog čega vlasti žele da ih se oslobode.

"Divergent"

Oni koji prate filmove, naročito novijeg datuma, uočiće veliku sličnost izmedju ovog i prvog i drugog dela filma “Hunger Games” jer su snimljeni na osnovu literarnih predložaka, gde je društvo prikazano u budućnosti podeljeno na frakcije, odnosno distrikte, i u čijoj pozadini je i romantična priča.
Medjutim, filmovi se razlikuju po kvalitetu. Za razliku od “Hunger Games” (I i II deo), “Divergent”, koji je potpisao autor filmova “Limitless” (2011) i “The Illusionist” (2006) Nil Burger, je daleko bolje režiran, dinamičniji je i priča je interesantnija. Akcione scene su napetije i uzbudljivije, čemu doprinosi i muzika poznatog holandskog DJ-a Džankija XL-a.
Preporuka za sve oduševljene "Igrama gladi", ali i za razočarane koje je takva tema zaiteresovala.

Autor: Milan

The Body (2012)

Poster za film "The Body"

Originalni naziv: El cuerpo 

Žanr: triler, misterija

Režija: Oriol Paulo 

Scenario: Oriol Paulo, Lara Sendim 

Uloge: Hugo Silva, Belén Rueda, José Coronado              

Muzika: Sergio Moure           

Jezik: španski               

Trajanje: 108 min. 

Nagrade: Toulouse Cinespaña 2013

Tokom noći, dok izbezumljeno trči kroz šumu, sredovečan muškarac izleće na put gde ga udari automobil. Ubrzo se ispostavlja da je iz mrtvačnice u kojoj radi, a iz koje je bežao, u isto vreme nestao i leš žene koja je tokom tog dana doživela srčani udar. Detektivi obaveštavaju supruga preminule o incidentu i slučaj se još više komplikuje...
Paradoksalno je, ali ipak istinito, da je scenario najveći nedostatak i najveći kvalitet ovog filma. Nedostatak se ispoljava u nelogičnostima koje su uzrokovane izostankom argumentacije za neke delove priče, koja je u celini dobro osmišljena. Pojedini elementi u ovom filmu jesu bezbroj puta vidjeni i uobičajeni za ovakav žanr, ali mu pečat daju iznenadjenja i obrti od kojih zastaje dah.

"The Body"

Drugi kvalitet ovog filma je atmosfera - preovlađuju tamni tonovi i senke. Praćeni uznemiravajućom muzikom i zvucima kiše, kretanje kamere i zumiranje tenziju podižu do krajnjih granica. Takodje, ambijent mrtvačnice, kao i elementi horora i noar filmova upotpunjuju jezivu atmosferu.
Filmom dominiraju i flešbekovi kojima, uz istovremeno menjanje tonova boja, reditelj i scenaristi stvaraju i održavaju dinamiku, zaokružuju priču, ali i obmanjuju.
Iako su od većine glumačke ekipe svi dobri, u ulozi Mayka Villaverde izdvaja se Belén Rueda (“The Sea Inside”, 2004).
Kada se podvuče crta, ovo je interesantan i uzbudljiv triler, koji i te kako drži pažnju.
Preporuka za sve ljubitelje misterije. 

Autor: Milan

The Hunger Games: Catching Fire (2013)

Poster za film "The Hunger Games: Catching Fire"

Originalni naziv: The Hunger Games: Catching Fire 

Žanr: avantura, fantastika

Režija: Francis Lawrence 

Scenario:  Simon Beaufoy, Michael Arndt, Suzanne Collins (knjiga) 

Uloge: Jennifer Lawrence, Josh Hutcherson, Donald Sutherland, Stanley Tucci, Woody Harrelson, Philip Seymour Hoffman              

Muzika: James Newton Howard           

Jezik: engleski 

Trajanje: 146 min.

Budžet: 130.000.000 $ 

Nagrade: Academy of Science Fiction, Fantasy & Horror Films, USA 2014...

Nakon što je dozvoljeno da oboje budu proglašeni za pobednike 74. Igara, u Kapitolu je odlučeno da za Katnis i Pitu bude organizovana turneja koja ima za cilj sprečavanje nemira u distriktima. Nezadovoljan načinom na koji Katnis i Pita promovišu svoju pobedu i strahujući da će izazvati pobunu, predsednik Snou (koga igra Donald Sutherland) organizuje nove, 75. po redu Igre gladi u kojima će učestvovati pobednici iz prethodnih godina… 

Drugi deo trilogije “Hunger games “ režirao je Francis Lawrence, koji je uneo dinamiku u akcione scene i uspeo da zaintrigira gledaoce pruživši nadu da ova trilogija ipak neće neslavno završiti. Međutim, iako u prvi mah obećava, kako radnja teče postaje očigledno da, osim poznatog iz prvog dela, nećemo videti ništa novo.
Oba dela su dva prilično slična i razvučena filma, ali je u drugom režija daleko bolja.
Poslednji nastavak u trilogiji snima se u dva dela - svetska premijera prvog zakazana je za 19. novembar.

Autor: Milan

The Hunger Games (2012)

Poster za film "The Hunger Games"

Originalni naziv: The Hunger Games  

Žanr: avantura, fantastika

Režija: Gary Ross  

Scenario: Gary Ross, Billy Ray, Suzanne Collins (knjiga)

Uloge: Jennifer Lawrence, Josh Hutcherson, Woody Harrelson, Stanley Tucci       

Muzika: James Newton Howard           

Jezik: engleski 

Trajanje: 142 min.

Budžet: 78.000.000 $ 

Nagrade: BAFTA Awards 2012, Golden Trailer Awards 2012

“Kao čin pokajanja zbog pobune, svaki Okrug će ponuditi osobu muškog i ženskog pola, starosti izmedju 12 i 18 godina, za javnu “Žetvu”. Ovi “daničari” biće isporučeni na čuvanje Kapitolu, a onda prebačeni do javnog borilišta gde će se boriti do smrti - dok ne ostane samo pobednik. Od sada i zauvek, ova svetkovina biće poznata kao “Igre gladi”.” 

Citat iz filma je prolog, a ujedno i kratak opis radnje ove dvoipočasovne “avanture”.
Ako pretpostavimo da je trebalo da bude vizija nekog budućeg društva i kritika postojećih sistema vrednosti, ovaj film definitivno nije ispunio očekivano.

Najveći nedostatak je poenta koje očigledno nema. A ako je poenta izostala, onda je trebalo da bude bar zabavno (i to je neka poenta!). Međutim, ovom filmu i to nedostaje jer su akcione scene mlake, specijalni efekti slabi, napetosti i dinamike nema, a dramski momenti ne izazivaju ni malo empatije kod gledaoca.
Prosečan filmofil ne može a da ne primeti veliku sličnost izmedju ovog i filma “The Running Man” iz 1987. godine - inovacije za ono vreme s obzirom na temu, ali koji je, u odnosu na "Hunger Games" ipak bio vizionarski.
Šta je onda dobro? To su scenografija, kostimi i zamisao koja, nažalost, nije realizovana.
Ovo jeste bila šansa, ali je propuštena! Ipak, ko zna - u pitanju je trilogija na osnovu romana Suzanne Collins (“The Hunger Games”, “Catching Fire” i “Mockingjay”) koja se još uvek snima...
Videćemo.

Autor: Milan

Godzilla (2014)

Poster za film "Godzilla"

Originalni naziv: Godzilla 

Žanr: akcija, fantastika

Režija: Gareth Edwards  

Scenario: Max Borenstein, Dave Callaham (priča)

Uloge: Aaron Taylor-Johnson, Bryan Cranston              

Muzika: Alexandre Desplat           

Jezik: engleski 

Trajanje: 123 min.

Budžet: 160.000.000 $ 

Nagrade: Golden Trailer Awards 2014

"Gojira", prvi i jedini pravi film o morskom čudovištu, nastao je 1954. godine. Glavni razlog snimanja filma o Godzili bile su posledice američkih nuklearnih proba na atolu Bikini. Suštinu tog naučno-fantastičnog ostvarenja (režija Ishirô Honda) čine vizuelni prikaz i snažna poruka, ali je upamćeno i po odličnom scenariju (Takeo Murata, Ishirô Honda) na osnovu priče koju je napisao Shigeru Kayama i muzici (Akira Ifukube). Nakon ostvarenog velikog uspeha 1954. godine, do danas je nastalo mnoštvo filmova i serija, kao i video-igara o Godzili.
Šezdeset godina kasnije, snimljen je još jedan film o popularnom morskom čudovištu, a u režiji Gereta Edvardsa (“Monsters”, 2010). Kada je ovakva ili slična tema u pitanju, najviše se računa na specijalne efekte. Međutim, ako su scenario i gluma zapostavljeni, upravo to nedostaje za kompletan ugođaj. Najveći nedostatak ovog filma je scenario. Prva polovina filma je haotična i zamorna i stiče se utisak da je napisana samo da bi se nekako stiglo do finala “Godzile”. Za neke scene, koje su ovde često bez funkcije, scenario zahteva glumačko umeće koje nije pokazala čak ni Juliette Binoche ("The English Patient", 1996), kao ni Bryan Cranston ("Breaking Bad", 2008-2013) i Aaron Taylor-Johnson ("Kick-Ass", 2010).

Do onoga zbog čega "Godzilu" Gereta Edvardsa vredi gledati stiže se posle više od sat vremena. Akcione scene na kraju filma vredne su pažnje i pored malicioznih komentara, koji, nažalost, nisu daleko od istine, da je najuzbudljiviji momenat u filmu kada ptica udari u prozor autobusa. Veoma uspešno urađeni zvuk i vizuelni i specijalni efekti u drugoj polovini čine ovaj film tehnički kvalitetnim, prijemčivim za oko i uho i popravljaju utisak stvoren tokom prve polovine.
Naravno, nova Godzila stiže 2018. godine.

Autor: Milan